Impresija
Snežna latica i lepeza tajni, Liza Si
Ovo je bila knjiga meseca u jednoj od književnih grupa. Za to književno veče nisam je mogla nabaviti, ali je prilikom moje sledeće posete biblioteci jednostavno bila na polici, pa sam poželela da saznam razlog zašto su je ostali članovi izabrali.
To je priča o običajima u Kini u provinciji Huenan, gde su žene skrivene od „spoljašnjeg sveta“ živele svoje usamljene živote na spratu roditeljske ili muževljeva kuće, vezle, tkale, radile kućne poslove, i izmislile tajni jezik NU ŠU kojim su medjusobno komunicirale bez znanja muškaraca. U tom kraju bilo je negovano i posebna vrsta prijateljstva izmedju žena, LAOTUNG, sklopljen izmedju srodnih duša (poklapanje nekih osam faktora) i to prijateljstvo zasnovano na ugovoru sastavljenom u njihovom detinjstvu trajalo je čitav njihov život. Slale su poruke jedna drugoj na tom njihovom nu šu pismu, i posećivale se praznicima.
Ovo je priča o Lili – udovici od osamdeset godina za koju u selu kažu „ona što nije umrla” i njenoj laotung prijateljici Snežnoj Latici. Prva moja suza u ovoj knjizi krenula je sa bolovima koje su trpele prilikom povezivanja nogu, da bi im ostale male i u formi lotosovog cveta. Mislim da bi mogla sada od besa da kažem čak i mnogo ružnih reči, jer stvarno mi nije jasno zašto?? Lomljenje prstiju, krv, gnoj, bol, nemogućnost normalnog hoda za žitav život, samo da bi se reklo kako ima lepe male noge koje će njenom mužu pružiti zadovoljstvo?
Plač od besa, pretvorio se u iskrenu tugu kada joj zbog toga umire Treća sestra. Kreću dani prijateljstva, gladi, hladnoće, da bi sa lokalnim ratom njih dve prijateljice sa porodicom jedne od njih morale tri meseca da provedu po snegu u planini. Potresne scene su i zbog žena koje na svojim „lotosovim“ nogama ne mogu da prelaze veće razdaljine. Tada je Snežna Latica izgubila svoje četvrto dete i promenila se. Ono što je tužno u ovoj knjizi je to stalno umiranje, dece, odraslih, umire se svuda to je neminovno, ali je to ovde surovo, zar je moguće da muž izbije ženu toliko da ona pobaci dete i da to bude sreća ako je to dete bilo žensko.
Sve vreme sam kao Kalimero vikala „nepravda“. Žena kao niže biće, žena kao ništavno biće, nevredno truda i hrane uložene u nju (jedino ako se dobro uda to se donekle vrati)…žena… krpa.. a opet te žene su majke njihovih sinova.. pa kako bi došli ti cenjeni sinovi da nije žena???
Zabolela me je i tuga kada zbog nesporazuma i donekle stalnih laži Snežne Latice dolazi do kidanja prijateljstva, ljubavi izmedju nje i Lili. Lili je donekle imala sreće prilikom udaje, barem je ona tako smatrala jer je sve to prihvatila sa dostojanstvom i hrabro. I doživela tu zaista izuzetnu starost za jednu ženu u Kini. Ovo svakako nije knjiga koju bi uzela da čitam naročito zbog naslovne strane koja asocira na ljubavne romančiće, ali ova knjiga mi je pružila uvid u neke običaje Kineskog naroda, pa je bila vredna čitanja.
The post Snežna latica i lepeza tajni – Liza Si appeared first on Čitaj me - stranice za književni užitak.